Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина


телефони:
централа +38755205603
директор +38755210721
факс +38755208117
матична служба +38755226540
рачуноводство +38755226541

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Од понедјељка до петка од 8 до 19 сати
Суботом од 9 до 13 сати

 

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Serbian English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Почетна  //  Дешавања  //  Дешавања  //  Четвртак, 7. децембар 2017. године Представљене "Свакидашње приче" Цвијетина Ристановића
Четвртак, 7. децембар 2017. године Представљене "Свакидашње приче" Цвијетина Ристановића
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

У Народној библиотеци "Филип Вишњић" јe представљена књига Цвијетина Ристановића "Свакидашње приче", у којој аутор у 20 прича евоцира догађаје из дјетињства, одрастања и рата.

Ристановић је рекао новинарима да су све приче у збирци блиске свакодневном животу и да у њима нема маште.

"Зато се и зову `Свакидашње приче`. Нисам се удаљавао од живота јер сматрам да књижевна ријеч првенствено треба да казује о животу, али тако да је разумљива обичном читаоцу", навео је Ристановић.

Он је истакао да је читаоцима који прате његов рад и критичарима вјероватно чудно што је у позним годинама написао прву збирку прича, али да је још од дјетињства заволио ову форму.

"Један руски критичар је за писце прича написао - Они су знали да пишу тако да ријечима буде тијесно, а мислима пространо. Док сам био ученик Учитељске школе у Бијељини написао сам неколико прича и једна од њих објављена је 1960. године у првом броју бијељинског листа за књижевност и културу `Бразде`. Међутим, тек у пензији сам се вратио овој форми", нагласио је Ристановић.

Један од рецензената збирке, писац Ранко Павловић из Бањалуке, оцијенио је Ристановићеве приче као занимљиве, увјерљиве и истините.

"За разлику од данашњих, рецимо постмодерниста, гдје причу не можеш лако ухватити за реп, код њега је прича прецизна, јасна. Оно што је веома важно, јунаке гради на њиховом психолошком проживљавању, па би његове приче могле да послуже и као допунска литература за изучавање психологије", додао је Павловић.

Професор Миомир Милинковић, такође, ренцензент "Свакидашњих прича", рекао је да је Ристановићева књига занимљива јер га публика познаје као књижевног историчара и критичара.

"Он овом књигом открива свој до сада непознати профил - дар за умјетничко обликовање стварности. У збирци евоцира догађаје из дјетињства, прије рата, током и након рата. Али он не описује рат, него на основу ратних ожиљака сазнајемо све ратне тегобе које су задесиле Републику Српску - растанци, смрт, побједе и порази", каже Милинковић.

Цви­је­тин Ри­ста­но­вић ро­ђен је 1937. го­ди­не у Мо­дра­ну код Би­је­љи­не. Учи­тељ­ску школу за­вр­шио је у Би­је­љи­ни, Ви­шу пе­да­го­шку шко­лу у Ту­зли, а Фи­ло­зоф­ски факултет /гру­па Ју­го­сло­вен­ске књи­жев­но­сти/ у Но­вом Са­ду.

Пост­ди­плом­ски сту­диј - смјер за на­у­ку о књи­жев­но­сти за­вр­шио је на Фи­ло­ло­шком факул­те­ту у Бе­о­гра­ду, гдје је и док­то­ри­рао.

Ба­ви се књи­жев­ном кри­ти­ком и исто­ри­јом књи­жев­но­сти, а ра­до­ве је об­ја­вљи­вао у часо­пи­си­ма и ли­сто­ви­ма "Из­ра­з", "Ли­ца", "Срп­ска ви­ла", "Бра­зде" и другим.

До сада је објавио 10 књига, међу којима "Ка­зи­ва­ње као огле­да­ло живота" /1990/, "Епик и ли­рик Пе­тар Ко­чић" /1995/, "Про­сто­ри дјетињства" /2002/ и "Вредновање књижевног текста" /2014/.

 

Почетна

О нама

Инфо

Најаве

Издања

Дешавања

Дигитална библиотека

 На врх