Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина


телефони:
централа +38755205603
директор +38755210721
факс +38755208117
матична служба +38755226540
рачуноводство +38755226541

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Од понедјељка до петка од 8 до 19 сати
Суботом од 9 до 13 сати

 

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Serbian English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Почетна
Март 2018
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

Празник безначајности – Милан Кундера

Роман надахнут временом које је постало комично јер смо изгубили сваки смисао за хумор.

„Види, види!“, каже ловац и, намештајући пушку на рамену, пуца у правцу статуе... Људи су најпре збуњени овим неочекиваним пуцњем и лицем без носа Марије де Медичи; не знајући како да реагују, гледају лево и десно, чекајући неки знак који ће их просветлити... Као да наслућује њихову збуњеност, ловац повиче: „Пишање у најчувенијем француском парку је забрањено!“ Затим, посматрајући своју малу публику, прсне у смех и тај смех је тако весео, тако слободан, тако безазлен,
тако рустикалан, тако братски, тако заразан да сви унаоколо,
као да им је лакнуло, почињу да се смеју...


Славни чешки писац Милан Кундера, који већ одавно пише само на француском језику, и код нас је правовремено стекао велику популарност. За оне који познају Кундерино дело неће бити нимало неочекивана његова тежња да у роман унесе елеменат неозбиљности. У Празнику безначајности Кундера коначно остварује свој дуго сањани естетски сан: да осветли најозбиљније проблеме а не напише ниједну озбиљну реч, да фасциниран стварношћу савременог света ипак узмакне сваком реализму.

„Луцидан и лепршав кратки роман... Чини се прикладним да се Кундерина каријера романописца не заврши праском, него кикотом...“ Wall Street Journal

 

Башта, пепео – Данило Киш

 

Роман Данила Киша, велико дело о детињству и одрастању.
Узбудљива слика једног света дата у моћној лирској светлости и у суочењу с највећим изазовима свог постојања. “У роману Башта, пепео ради се о метафори, о страхопоштовању детета према оцу. Отац је увек величина. То је скоро фројдовски проблем: током извесног периода, отац представља краља у односу на дете, он је омнипотентан. У роману Башта, пепео хтео сам да развијем ту метафору са идејом да једног дана још нешто напишем о оцу.”
Данило Киш (1984)

Пас – Иван Токин

 

Трећа прозна књига Ивана Токина, Пас, екстраховала је оне најснажније теме којима се аутор бави у својој прози и поезији и интензивирала их у лику Пса – главног, споредног, свеприсутног, скромног и свезнајућег приповедача. У низу готово дневничких записа Токин се обраћа компликованом унутарњем човековом свету супротстављајући му искренију и једноставнију пасју перспективу лишену свега онога што спутава модерног човека у жељи да се оствари као срећно и, пре свега, слободно биће.

У универзуму слободе у коме се гризе и воли без кајања, куца мало, храбро срце које прети да уништи или сагради свет. Пас је најнежнији у својој брзини и најснажнији у својој љубави. Иван Токин је пас.

У универзуму слободе у коме се гризе и воли без кајања, куца мало, храбро срце које прети да уништи или сагради свет. Пас је најнежнији у својој брзини и најснажнији у својој љубави.

Токин продубљује теме којима се бавио у својим претходним делима сводећи их, још више, на усуд једноставности истине која се мора или не мора прихватити. Токинове испошћене, али и даље (или баш због тога) нежне слике изведене језиком сленга и снажне уличне мудрости обликују књигу у којој се препознаје то да храброст долази природно, из сржи бића како аутора тако и централног јунака његове књиге.

 

 

 

 
 На врх