Наша адреса и основни подаци:
Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина
Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина
Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541
Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com
racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com
Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035
Радно вријеме:
Не дај ми никада да одем - Казуо Ишигуро
Нобелова награда за књижевност 2017.
|
|
Гробница за Бориса Давидовича – Данило Киш
Најпознатија Кишова књига новела.
|
|
Ћутања из Горе - Мирко Демић
Ћутања из Горе Мирка Демића први су део петокњижја у коме следе већ објављене књиге: Молски акорди (2008, 2009, „Андрићева награда“), Атака на Итаку (2015), Трезвењаци на пијаној лађи (2010, награда „Дејан Медаковић“) и По(в)ратнички реквијем (2012). Петрова гора је главни јунак ове фантазмагорије, како митска тако и стварна, чија се историја прати од предримског и римског доба, све до савремености. Расплићу се предања о њеном постању и пореклу имена, уз народну песму о настанку и нестанку Петрове горе. Роман пратимо кроз свести три приповедача: Леша Самоука, последњег крајишког пророка, чији глас истовремено и отвара и затвара не само свако поглавље већ и читаво петокњижје својеврсним „Епилогом који је на почетку“; управитељку санаторијума, која проговара у „Прологу, који је на крају“; и наратора централне приче. У Ћутањима из Горе мешају се бесконачне полемике Адама и Адаме, првих људи, гласови врховне свештенице Колапљана и римског легионара, гласови руке и гласови пепела, исповести душа и исповести тела, браће и разбраће, политичких противника и коалиционих сабораца, сведочанства патријархове главе и патријарховог трупа, Никог и ничега и Неког и нечега, Душе и тела, Петра и Павла, вечне полемике игумана и краља... Два угаона стуба ове приче чине два стварна и митска Петра; један је Петар Свачић, последњи хрватски краљ, по којем је, према хрватској верзији, Петрова гора и добила име, док се друга, српска верзија, за родоначелника позива на калуђера Петра, творца живота. Обојици је заједнички гроб – Петрова гора. Митинг из 1990. године одржан на Петровој гори, није пустио духове из боце, већ духове мртвих из Горе, наговештавајући неизвесну будућност живих, што се показало у књигама које иза Ћутања из Горе следе. |
< Претходна | Сљедећа стр. > |
---|