Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина

 


Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541


Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com

racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com

 

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Сваки радни дан од 7:30 - 19:00 часова.
Суботом и недјељом не радимо
Читаоница је отворена сваки радни дан од 8 - 19 часова.

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Јул 2018
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

 

Не дај ми никада да одем - Казуо Ишигуро

 

Нобелова награда за књижевност 2017.

Колико кошта људско срце?

У Хејлшаму, наизглед обичном школском интернату изван града, живе наизглед обични питомци који се на први поглед ни по чему не разликују од својих вршњака. Радња је измештена у време не тако другачије од времена у коме живимо. Наизглед. Ишигуро постепено уводи читаоца у, како ће се показати, мрачни и надасве шокантни дистопијски свет блиске будућности. Причу нам приповеда Кети која нас упознаје са својом ћудљивом пријатељицом Рут и помало смушеним момком Томијем. Њих троје су нераздвојни пријатељи и та блискост ће у једном тренутку постати исувише компликована за све. Живот у интернату испуњен је часовима сликања и креативним активностима на које их подстичу брижни васпитачи стално их подсећајући да су посебни и да морају поштовати необична правила која им помажу да се припреме за живот изван сигурног окружења интерната. Међутим, кроз хејлшамску бајку отпочетка се провлачи мрачни и неодређени осећај да нешто није у реду са тим мистериозним местом, али и са самим питомцима који једноставно нису исти као остали људи: они имају другу сврху. Чини се да Хејлшам није интернат, већ једноставно... фарма. Ствари почињу још озбиљније да се компликују кад Кети, Рут и Томи одлучују да се упознају са спољашњим светом.

Не дај ми никада да одем представља један од највећих комерцијалних успеха актуелног нобеловца Казуа Ишигура, али ни сама критика није остала равнодушна: Тајм магазин га је прогласио за најбољи роман у 2005. и укључио га у листу најзначајнијих дела написаних на енглеском језику у периоду 1923–2005. По књизи је снимљен истоимени филм са изванредном глумачком екипом.

 

Гробница за Бориса Давидовича – Данило Киш

 

Најпознатија Кишова књига новела.
Објављена први пут 1976. године, Гробница за Бориса Давидовича је преведена на све веће светске језике, а о њој су писали неки од најпознатијих светских писаца друге половине XX века, попут Јосифа Бродског, Милана Кундере, Ђерђа Конрада, Петера Естерхазија или Вилијама Т. Волмана.
Гробница за Бориса Давидовича била је повод за једну од највећих полемика у историји српске књижевности, из које је проистекла и Кишова бриљантна књига Час анатомије.
Новеле у књизи Гробница за Бориса Давидовича, настале у равни укрштања чињеница и имагинације, сурове историје и сугестивног приповедања, говоре о страдањима у комунистичким гулазима у Совјетском Савезу. Кишова књига је велика прича о страшном искуству живота у историји и са тоталитарном идеологијом у другој половини XX века. „Опседнут сам искуствима из детињства. Опседнут сам холокаустом, нестанком оца, успоменама на тешко ратно детињство. Морао сам да се ослободим те опсесије. Зато сам о томе писао. А када се о томе педесетих, шездесетих година почело говорити о комунистичким концентрационим логорима – гулазима – чије су постојање француски интелектуалци негирали, тада сам постао опседнут том темом. Данима и ноћима сам о томе дискутовао. Из те опсесије настала је Гробница за Бориса Давидовича".
Данило Киш (1987)

 

 

Ћутања из Горе -  Мирко Демић

 

Ћутања из Горе Мирка Демића први су део петокњижја у коме следе већ објављене књиге: Молски акорди (2008, 2009, „Андрићева награда“), Атака на Итаку (2015), Трезвењаци на пијаној лађи (2010, награда „Дејан Медаковић“) и По(в)ратнички реквијем (2012).

Петрова гора је главни јунак ове фантазмагорије, како митска тако и стварна, чија се историја прати од предримског и римског доба, све до савремености. Расплићу се предања о њеном постању и пореклу имена, уз народну песму о настанку и нестанку Петрове горе.

Роман пратимо кроз свести три приповедача: Леша Самоука, последњег крајишког пророка, чији глас истовремено и отвара и затвара не само свако поглавље већ и читаво петокњижје својеврсним „Епилогом који је на почетку“; управитељку санаторијума, која проговара у „Прологу, који је на крају“; и наратора централне приче.

У Ћутањима из Горе мешају се бесконачне полемике Адама и Адаме, првих људи, гласови врховне свештенице Колапљана и римског легионара, гласови руке и гласови пепела, исповести душа и исповести тела, браће и разбраће, политичких противника и коалиционих сабораца, сведочанства патријархове главе и патријарховог трупа, Никог и ничега и Неког и нечега, Душе и тела, Петра и Павла, вечне полемике игумана и краља...

Два угаона стуба ове приче чине два стварна и митска Петра; један је Петар Свачић, последњи хрватски краљ, по којем је, према хрватској верзији, Петрова гора и добила име, док се друга, српска верзија, за родоначелника позива на калуђера Петра, творца живота. Обојици је заједнички гроб – Петрова гора.

Митинг из 1990. године одржан на Петровој гори,  није пустио духове из боце, већ духове мртвих из Горе, наговештавајући неизвесну будућност живих, што се показало у књигама које иза Ћутања из Горе следе.

 

 
 На врх