Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина

 


Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541


Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com

racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com

 

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Сваки радни дан од 7:30 - 19:00 часова.
Суботом и недјељом не радимо
Читаоница је отворена сваки радни дан од 8 - 19 часова.

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Септембар 2019
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

Сергеј Довлатов – Пушкинова брда

 

Довлатов је ушао у многе зборнике ремек-дела прозе XX века. Угледни амерички и руски писци, попут Курта Вонегата, Ирвинга Шоа и Бродског, давали су ласкаве оцене његовим књигама. По речима Бродског Довлатов је једини руски писац чија ће сва дела бити читана ван Русије.Пушкинова брда описују период када је радио као водич у Пушкиновом парку у селу Михајловском.

Добрило Ненадић – Време кокошки

 

У какве димензије прерастају брендирање, одрживи развој, физибилити студије или европски стандарди у главама једне непатворене групице српских сељака, данас?
Окупљени на свакодневном и мукотрпном послу преживљавања, довијања и већања, сумњичења, увесељавања и доконања, ови житељи једне српске варошице у Ненадићевом роману готово да прерастају у митска бића из предачких хроника и предања. С друге стране, прича о стварним и нама блиским суседима, савременицима и сапатницима, пружа прилику писцу да се подсмехне овдашњим наравима и менталитету и да верно опише нашу спремност да се крене укорак с временом, некад наивно али увек упорно и домишљато.

Јевгениј Замјатин – Ми

 

МИ је стравична слика будућег света, у споју техничке цивилизације са бирократском диктатуром, своди људску личност на нулу. Необчан као визија и као текст роман је имао исто тако необичну судбину: написан у емиграцији, између 1922. и 1924. године, никад се није појавио у свом оригиналном тексту, већ постоје само његови преводи на светске језике. За замјатином су кренули Хаксли, Орвел и други и већ због тог историјског интереса МИ је књига коју треба читати; она у свом роду представља класично дело.

 

 
 На врх