Јабланови снене звијезде -Тихомир Несторовић

Јабланови шуште страсно

Један од лајтмотива Несторовићеве прозне стратегије јесу јабланови. Већ од посвете свом вишедеценијском пријатељу, сараднику и сабеседнику Каменку Катићу „икони телевизијског новинарства“ па до открића које нам се нуди завршном напоменом која уоквирује причу да је наш романсијер чуо на сахрани свог пријатеља Катића његову причу о два јаблана, па читалац накнадно учитава коинциденцију између овог указивања и романескног штива које нас је читалачки носило… где овај симбол показује да приче о јаблановима круже.

Ту имамо случај да једна од Несторовићевих јунакиња Сенка Бјелајац из Бродаревог бријега који је чаробни брег нашем писцу и легло невероватних прича датих у временској вертикали, будући сликарка уместо потписа и иницијала на својим делима, као особени и већ мистични амблем оставља исцртан лик јаблана, што служи и као начин препознавања и заокружења приповедне линије. Баш онако као што лирски и епски мотиви везани за ово дрво у народној поезији и фолклору уопште путују и круже.

Индиректно несумњиво је да се јавља још један симболошки круг који писац подразумева тим пре што се у овој прози извесно осећа и присуство на овим просторима истините приче о принцу наше модерне поезије Јовану Дучићу, који је гоњен љубављу као „кофераш“ стигао у Бијељину која је епицентар Несторовићевог завичајног поднебља. „Страсно шуме јабланови“ и код Дучића и код Тихомира Несторовића и код Каменка Катића, једног врсног новинара за живота непризнатог и непознатог као писца.
– Миљурко Вукадиновић

Јуче на путу – Петер Хандке

Наш савременик Петер Хандке несумњиво је данас, по општем признању објективне критике и многобројних читалаца, најпознатији и најбољи књижевник који пише на немачком језику. Један од сталних кандидата за Нобелову награду, добитник и губитник и других познатих признања која се у Европи и у свету дају за књижевност, у свакој књизи остаје непосредан, емотиван, замишљен над судбином човека у данашњем свету пуном агресије и нехуманости. Књига дневничко-путописне прозе Јуче, на путу, коју је превео и с надахнутим предговором приближио читаоцима Златко Красни, испуњена је непосредним, дубоко личним доживљајима и опсервацијама оних предела и култура кроз које је Петер Хандке у току непрестаног трогодишњег путовања по Европи и по свету, од новембра 1987. до јула 1990, пролазио као замишљени и радознали путник који отвореног погледа посматра и процењује стварност у којој постоји као јединка. Повезујући различита интересовања, од оних везаних за културне континуитете и артефакте уметности, до оних у којима критички процењује данашњи технологизовани свет, он у једном жанровски богатом прозном сагледавању данашње и јучерашње стварности, даје дубоко рефлексивну слику и о природи и о лепоти света и о значењу које му својим доживљајем и мишљу даје сам човек.

Седам сестара – Лусинда Рајли

Од ауторке романа Кућа орхидеја и Светло у прозору.

Њихова будућност записана је у звездама...

Маја д’Аплијез и њених пет сестара окупљају се у дому њиховог детињства Атлантиди – бајковитом, изолованом замку на обалама Женевског језера – након што су им јавили да је преминуо њихов вољени отац, тајанствени милијардер ког оне зову Тата Солт. Он је Мају и све њене сестре усвојио док су још биле бебе и сада је свакој од њих оставио у наследство мучан траг који води до њиховог правог порекла. Мају је њен траг одвео преко света, у Бразил, до трошне палате у Рио де Жанеиру. Стигавши тамо, почиње да саставља делиће своје животне приче...

Осамдесет година пре тога, у време бел епока у Рију, године 1927, отац Изабеле Бонифачо има амбицију да уда кћер у аристократске кругове. За то време архитекта Ејтор да Силва Коста пројектује скулптуру која ће се звати Христос Искупитељ, и ускоро ће отпутовати у Париз да нађе одговарајућег скулптора који ће употпунити његову визију. Страствена Изабела чезне да види свет па убеђује оца да јој дозволи да пође с архитектом и његовом породицом у Европу пре него што се уда. Тамо, у атељеу Пола Ландовског, у опојној, титравој атмосфери кафеа на Монпарнасу, Изабела упознаје амбициозног младог скулптора Лорана Брујиа и одмах схвата да јој живот после тога више неће бити исти.

Седам сестара је заносна епска бајка о љубави и губитку – прва у јединственом, чаробном серијалу од седам књига заснованих на легендама сазвежђа Седам сестара – и Лусинда Рајли нам овде потврђује свој изузетни приповедачки таленат.
„Упечатљиво, дирљиво и слојевито.“ Grazia
„Лусинда Рајли вешто управља нитима заплета.“ Independent on Sunday