Браћа Карамазови – Фјодор Михајлович Достојевски

Могло би се рећи да ликови браће Карамазови представљају различите аспекте исте, пишчеве личности или поједине развојне фазе његовог живота.

Браћа Карамазови нису само посљедњи и најзрелији роман великог писца Ф. М. Достојевског него и једно од највећих дјела свјетске књижевности. Последњи у циклусу велика четири романа, резимира пишчеве теме и идеје. Грађен је, као и остали, комбиновањем идеолошког и сензационалног чиниоца око спретно вођене интриге : убиства старог Карамазова и откривања убице међу његовим синовима, од којих је Димитрије оптужен за убиство; Иван интелектуални подстрекач злочина; Смердјаков, незаконити син, извршилац злочина и оличење до крајности изопачене Иванове мисли; и Аљоша-оличење активне љубави.

Тло под њеним ногама – Салман Ружди

Тешко је говорити о лепоти света кад човек изгуби вид, патња је певати хвалоспеве музици када вас изда бубна опна. Тако је и тешко писати о љубави, још теже писати са љубављу, кад вам је сломљено срце.

Ово је прича о Вини Апсари, вољеној певачици божанственог гласа, која је нестала након земљотреса у Мексику. О Ормусу Ками, њеном верном љубавнику, који је проналази, губи, тражи, изнова и изнова, кроз мелодичан сплет живота. И на крају, ово је прича о Раију, оданом фотографу који је волео Вину откад зна за себе, из прикрајка, увек чекајући на њен знак.

Изванредна по својој вишеструкој сложености и замршеном сплету хиндуистичке и старогрчке митологије, ово је парабола о свима нама, растрзаним између повезаности са коренима и чврстим тлом под ногама и потребе да пређемо границе и искусимо потпуну слободу.

Плес око сунца – Ведрана Рудан

Што је истина? Све је само дојам.

„Имам седамдесет година. На насловници изгледам као да имам седамдесет. Капци су ми отечени јер ме мучи алергија. Очи су ми стално црвене. Лице ми је мртвачки блиједо, кад га дотакне сунце, оно га поздрави пјегама. Не смијем се често, углавном буљим опсједнута страхом од смрти.

У књизи сам се скинула до краја. Повремено се, ослобођена сваке таштине, осјећам одлично у својој старој, набораној, пјегавој кожи.

Жена која у вас гледа, то сам ја. Ја стара. Ја уморна. Ја сита живота и сретна што сам жива. На мом се лицу срећа не види? Прочитајте књигу, срећа у њој чучи. Не чујете ме? Штета. Смијем се на сав глас.“