Голманов страх од пенала – Петер Хандке

Нобелова награда за књижевност 2019.

„По снази израза, визији и ширини, још од Бекета није било таквог писца какав је Петер Хандке.“ Saturday Review

Бивши голман Јозеф Блох остаје сада и без посла на градилишту. Лута Бечом, проводи дане одлазећи у биоскоп, читајући новине, телефонирајући... Без икаквог јасног мотива убија биоскопску благајницу са којом је претходно провео ноћ и одлази аутобусом у погранично подручје. Умишља да га људи прате, шпијунирају, играју се с њим, чудно се понашају, чудне ствари говоре... Као голман пред играчем који изводи пенал, Блох у грчевитом страху покушава да протумачи покрете противника и одбрани ударац.

Нобелова награда за књижевност додељена је Петеру Хандкеу 2019. „због утицајног рада који са лингвистичком генијалношћу истражује периферију и посебност људског постојања.“ У контексту овог образложења Голманов страх од пенала једно је од најрепрезентативнијих Хандкеових дела.

„На самом почетку свог стваралаштва Хандке је био енфант террибле европске авангарде, сводећи све друштвене, психолошке и историјске категорије искуства на својеврсни лингвистички конструкт. Сада се сматра једним од највећих савремених писаца.“ New York Times

Истанбулска лала – Искандер Пала

Заносни водич кроз Истанбул и опојна прича о љубави

Истанбул је више од града, он је прича.

Након шест хиљада година свог постојања Византион, Константинопољ, Истанбул или само Град, сада, у првој половини XВИИ века, сведок је краја ере лала. Отоманско царство је на прекретници, међународне границе се мењају, ексцентрична аристократија ствара све веће поделе у друштву, а сиромашни су још сиромашнији. Истанбул је центар превирања и побуне.

У ускомешаном граду два младића су у потрази за љубављу. Да би стекли наклоност девојака, одлучују да искористе последњу шансу и обогате се тако што ће се домоћи луковице непроцењиво вредне лале. Но, да би се њихов план остварио, морају да реше ко је починио брутално убиство и шездесет шест загонетки мистериозног цвета.

Док у своју причу уплиће мноштво историјских и фолклорних детаља, Искендер Пала тка очаравајућу таписерију сјаја и порока Истанбула, води нас од султановог двора и дервишких ложа до кафана и хамама, кроз свет интрига, завера, љубавног заноса.

Дивље гуске – Јулијана Адамовић

„Њих су две, и мале су, а свет је велик, и тајновит, и љут. Љута је баба, јер воли само њих, и мајка, јер не воли бабу, и отац, јер би да воли, а не уме. И све то у Бачкој, док је још Тито земљом ходао, а глупост већ оштрила ножеве, не знајући још ни сама шта ради. И Цигани накрај села, и псето Лола које ће добијати по њушци за туђе грехе, и папирна гуска у закључаној соби, и црни доктор из прашуме, и стриц који похотно балави по њима, и речи које одрасли изговарају а да њих две не знају шта значе, мада су баш то све оне главне речи. И цео тај страшни свет детињства. Јер, ако преживиш детињство, после је све лако. Али, хоће ли, могу ли, обе преживети?“ Теофил Панчић

„Дивље гуске описују период детињства у којем се боре страх и радозналост. Свет се упознаје и упија с длановима преко очију. Детињи страх зато изједначава замишљено и доживљено, поготово када одрасли улете у поље игре и на ципелама унесу окрутности живота. Живота огољеног до суштине, онаквог каквим су га створили модерни класици Херта Милер и Џ. М. Куци. Прозу даровите Јулијане Адамовић читамо као што њене јунакиње пажљиво слушају шта им приповедају старији. До последње речи верујући у причу!“ Мића Вујичић

„Исписан моћним језиком – робусним када је потребно да буде такав – овај бриљантни роман темељито руши илузије о детињству као безбрижном добу и нагони нас да се сетимо свега онога што нас је некада прогањало а што смо, прибегавајући техникама заборављања, успешно потискивали јер заправо никада то нисмо ни желели да памтимо.“ Иван Миленковић