У организацији ЈУ Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина и Градског одбора СПКД "Просвјета" Бијељина синоћ су представљене двије књиге, "Огледи, бесједе, есеји" аутора проф. др Цвијетина Ристановића и "Кад сјећања заболе", ауторке мр Љиљане Лукић.
Догађај је од изузетне важности, јер се обиљежава 120 година СПКД "Просвјета".
„Садржај Ристановићевих огледа и студија образложен је јасно дефинисаним циљевима изучавања, саобразним аналитичком приступу у тумачењу и рецепцији одабраних тема и књижевних дела. Комплементарном применом отворених методолошких приступа који имају упориште у науци и теорији, а базирани су на спољашњем и унутрашњем изучавању књижевног текста, Ристановић је бацио јаче светло на стварање појединих писаца и време њиховог живота – пре свега, на тематски и идејни оквир различитих жанровских модела, на својства стила и језика, на књижевне јунаке и идејну слојевитост значења и порука, на историју и мотиве настајања појединих дела, не занемарујући притом ни етички и социјални карактер књижевне уметности.“ (из поговора Миомира Милинковића)
„Нови роман Љиљане Лукић Кад сјећања заболе заснован је на класичном топосу (про)нађеног рукописа, заправо Дневника ‘извесне’ Јелене Миливојевић. Прича овог романа смештена је у осамдесете године минулога столећа. Јелена Миливојевић упознаје на једном туристичком путовању по Италији ‘извесног’ Димитрија Митју Докића, новинара једног београдског листа, што се окончава романсом, која ће задобити свој становити, строго контролисани happening, али неће имати и свој, за понеког читаоца, очекивани или жељени конвенционални hаppy end.
Препоручујем овај роман читаоцима који ће уживати у интересантној, и, бројним заплетима, испреплетеној фабули и личностима које ће дуго памтити.“ (Анђелко Анушић)
„У разгранатој нарацији, вишеслојна значења остварује комбинација разноврсних изражајних поступака, путописног, дневничког, дијалошког, монолошког, документарног и других стилова. Рефлексивност грана кроз тематске кругове мотивом кривице без кривице, као из античке трагедије, у којој су главни ликови Јелена и Димитрије Митја.
Као божански путоказ свјетлуца свевремена љубав Јелене Златоносовић из средњовјековног Зво(р)ника и доктора Никола у савременом путу Наде, заправо Евдокије, игуманије манастира Грачаница и Тање и Наташе, чији ће син Николо наставити лозу Теодокиса, односно Докића.
Тако се живот, ипак, наставља.“ (Ружица Комар)
