Увођење у посао - Драгослав Михаиловић

Драме Драгослава Михаиловића настале су као својеврстан продужетак његових прозних дела и замисли, почев од комада Кад су цветале тикве 1969. по истоименом роману (представа је била девет година забрањена као „информбировски политички памфлет“), до драма Увођење у посао 1981, Протуве пију чај 1993. и Скупљач 2011. Неке његове књижевне адаптације за позориште имале су већи друштвени утицај него сама књижевна дела на основу којих су настале. Драма Кад су цветале тикве доживела је велики број позоришних, филмских и ТВ адаптација пошто је забрана укинута, управо „захваљујући вишезначности Михаиловићевог опоро реалистичког, готово бруталистичког комада, чињеници да он садржи зреле политичке, социјалне, мелодрамске, као и поетске нивое значења, доносећи мноштво и данас актуелних, савремених и универзалних тема“ (Ана Тасић).

„Драгослав Михаиловић у свом књижевном опусу има и четири драме, које су чврсто међусобно повезане специфичном драмском поетиком, чији је извор чеховљевска драматургија. Оно априори драмско у дело је уграђено кроз идејни план драме и потврђује се у унутрашњем свету њених протагониста.“ – Ливија Д. Екмечић

По зараслим стазама – Кнут Хамсун

Исповедно-дневничка проза Кнута Хамсуна "По зараслим стазама" пишчев је покушај да се себи и другима разјасни ситуација у којој се нашао након слома нацизма, када се – као један од најзнаменитијих нацистичких квислинга у целој Европи – обрео у некој врсти заробљеништва отвореног типа, чекајући неколико година на суђење у којем ће на крају бити лишен готово целокупне имовине. "По зараслим стазама" последње је Хамсуново дело, својеврсни (не)приликама изнуђени аппендиx, ваљда настао зато што је и његовом аутору било јасно да је за њега боље да о свом "случају" понешто и сам каже, него да препусти само другима да о њему говоре... Иако већ врло стар, готово глув и све слабијег вида, иако заточен у приликама далеко од нормалних, Хамсун ће и кроз ову књигу густо посејати не баш слабашне одсјаје своје списатељске величине из најплоднијих дана: другим речима, иоле критичног читаоца Хамсун никако неће успети да увери у своју Свету Недужност, али ће сам тај покушај бити... па, готово маестралан.

(Теофил Панчић)

Лист на корици хлеба – Срђан Ваљаревић

ЛИСТ НА КОРИЦИ ХЛЕБА је прва књига Срђана Ваљаревића. Настала је једног лета када је аутор имао само 22 године. То је роман-мозаик, калеидоскопска слика света виђеног очима детета. Јер писац је младић који је остао дете, и то је велика вредност ове књиге о одрастању, која је наговештај његових каснијих дела „Комо“ и „Дневник друге зиме“.

„Пришла ми је млада седамнаестогодишња Лидија, ја је први пут видео у животу и она ми рекла како јој се допадам и како ме стално посматра а ја никако да јој приђем. Пријало ми. Отишли смо на пиће и онда код ње кући и показала ми своје цртеже и слике и рекла како је одлучила да постане сликарка. Цртежи нису били лоши. Баба јој је личила на бабу, деда је личио на деду, куће и дрвеће на куће и дрвеће. Девојчица Лидија је имала љубичасте чарапе са извезеним цветовима. И имала је дугачке мушке гаће до колена и дугачку косу. И то је добро изгледало. Стајала је насред собе и на себи је имала само чарапе и те гаће и пустила је косу да падне низ леђа и онда се стидела. . . “