Марија Јововић, кћерка Благоја Јововића, атентатора на Анту Павелића, каже да је књигу о свом оцу писала три године, из само једне намјере, да исприча пуну истину о Благоју. До тада је често слушала лажне информација и гледала лажне фотографије и због тога је одлучила да стане на крај тим лажима.
„Ко је тај јунак? Ко је Благоје Јововић? То је био комплетан човјек. Најбољи отац, одличан пријатељ, добар муж, заиста велики човјек и у књизи сам написала све што знам о мом оцу. Помагао је Цркву „Свети Сава“ у Аргентини, Културни центар „Његош“. Живио је у Мардер Плати и имао свој хотел, али када је сазнао да у Аргентитни живи Анте Павелић, одлучио је, без трунке двоумљења, да све то напусти“ истакла је током промоције Благојева кћерка, Марија Јововић.
Благоје Јововић је завршио подофицирску школу у Билећи и у вријеме Краљевине Југославије службовао је у Струмици. Током Другог свјетског рат био је у Југословенској војсци у отаџбини. У Италију одлази са мањом групом четника 1944. године гдје проводи три године, након чега, са рођаком Јаковом Јововићем одлази за Аргентину.
Када је сазнао да у бар, у којем су се у Буенос Ајресу сакупљали нацисти и усташе, долази и Павелић, Благоје одлази да провјери да ли је то истина. Након што од Марије Рашете добија недвосмислену потврду да се заиста ради о Павелићу, Благоје га рањава на годишњицу проглашења НДХ. 10. априла 1957. године, а Павелић, потом, умире од тих рана.
„Никада нам није причао о томе до 1998 године када је умро његов млађи брат Вељко. Тада смо сви били на парастосу и отишли смо до Манастира Острог. Тада је први пут, око сат времена разговарао са митрополитом Амфилохијем насамо. Послије те исповиједи били смо на ручку и тада сам први пут чула цијелу причу о атентату.. Прије тога ми је само једном, док сам била млада, рекао како је нешто урадио, али никада нисам питала шта, иако је у кући имао велику библиотеку о усташама, о нацистима и њиховим злочинима.“ казала је Марија Јововић.
„Благоја Јововића треба сврстати у ред најзначајнијих Срба и раме уз раме са Милошем Обилићем и Гаврилом Принципом. Као кад Свети Ђорђе убија аждају, Јововић је тако исто, као божији чин, осветио мученике из Јасеновца, Јадовна, јама и бездана у којима су убијани људи. Самог Павелића треба избрисати из сјећања, јер се ради о некоме ко уопште није човјек и о њему не треба ни говорити“ истакао је књижевник Бранко Станковић.
На питање да ли је Павелић заиста био енглески агент, како тврде одређени истраживачи, Станковић каже да чињенице говоре да је, усташки покрет 1929. године највјероватније основан у Заводу „Светог Јеронима“ у Риму, а да је преко истог завода након завршетка Другог свјетског рата, пребачено и спашено око осамдесет хиљада усташа.
„Чињеница је да 1945. године Павелић одлази у Аустрију и прво се налази у кампу америчке окупационе зоне, а послије га пребацују у британску зону. ОЗНА покушава да дође доњега, али британска и америчка служба то не допуштају. Крунослав Драгановић му даје идентитет лажног шпанског трговца и пребацује га у Ватикан, а након тога, са идентитетом лажног мађарског трговца одлази Аргентину“ појаснио је Станковић.
Као интересантно издваја и да је главни Драгновићев сарадник у овим пословима био секретар Ватикана Ђовано Баптиста Монтини ,који је 1963 постао папа Павле 6, а да у адијенцију код тог папе 1971. године долази и лично Јосип Броз Тито.
