Наша адреса и основни подаци:
Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина
Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина
Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541
Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com
racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com
Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035
Радно вријеме:
Послије забаве – Стево Грабовац Роман о оцу, роман о злочину, роман о породици, роман о пријатељству, роман о одрастању, тотални роман! С темом двојништва, великом каква јесте у нашој књижевности, какву читамо код Данила Киша уосталом, писац уоквирује тематски различите сегменте који ову књигу чине пресјеком једног живота. Тако освијетљене моментуме уоквирује двојништво оца и сина, фигура првог писца и оног који насљеђује – дар, списатељску осјетљивост и заоставштину, наређење да се неправдама супротставља отвореним срцем и једном писаћом машином. Послије забаве, мада композиционо осмишљен у пет дијелова, почиње једном реченицом, једним мотом, неизоставним и суштинским цитатом који даје колор и успоставља тон цијелом наративу: „И онда почиње олуја гована“. Тако је једном рекао Роберто Болањо и бесповратно освијетлио правац другом писцу. А олуја Стеве Грабовца велика је и страшна у покушају да се деконструише сјећање, |
![]() |
Папир – Горан Петровић
Добитник награде Београдски победник. |
![]() |
Невидљива дружба – Мухарем Баздуљ
Када га у мрклом мраку притисну бол и недостатак даха, јунаку Невидљиве дружбе, пословично, дотадашњи живот почиње да се одвија пред оним унутрашњим оком које неки зову душом. Тај „филм“ се не одвија хронолошки, него асоцијативно, а мајсторство и непредвидивост тих асоцијација дају посебну снагу овом кратком роману Мухарема Баздуља. Лирскији него икад пре, са еклектичном ерудицијом и фуриозном синтаксом, ово је роман који се чита „у даху“ јер нити око има где да се одмори нити читалац жели да престане. Географски и историјски омеђен топонимима потонуле Југославије, роман је ипак много више метафизичка метафора него још једна у низу (по)ратних личних сторија. Живот као огледало у чијем одразу су и читалачки животи. |
![]() |
< Претходна | Сљедећа стр. > |
---|