Наша адреса и основни подаци:
Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина
Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина
Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541
Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com
racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com
Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035
Радно вријеме:
Промовисан 58. број часописа “Српска вила” у организацији ЈУ Народна Библиотека “Филип Вишњић” Бијељина и СПКД “Просвјета”.
Уредница “Српске виле” проф. др Јелина Ђурковић истакла је да је часопис “Српска вила” постао културно добро, не само Бијељине него и Републике Српске и српског свијета.
„Представили смо 58. број, а ту су прозаисти нашег града, есејисти, научни радници и пјесници, а имамо и младе снаге које смо “изрударили” у Бијељини”, рекла је Ђурковићева.
Члан уредништва, професор Стојанка Ђокић је истакла да “ кад млади људи иступе из конформизма, то је велика ствар.
“Српска вила има циљ, и да се млади боре за културу у смислу да “Српска вила” постаје један храбри побуњеник против некултуре, свеопштег материјализма, стереотипа и лоших односа у друштву”, рекла је Ђокићева.
Члан уредништва Аљоша Љубојевић, један од аутора у часопису, подсјетио је да је прошле године његова прича по други пут освојила једно од мјеста на “Књижевним сусретима Зијад Диздаревић” у Фојници, а прича је објављена и у 58. броју “Српске виле”.
„Значи ми много када постоји неки простор да се сачувају те приче од заборава, да неке нове генерације имају прилику да их прочитају и да ми који се бавимо писаном ријечју, можемо да видимо шта неко од нас у Семберији пише и да “Српску вилу” можемо поклонити нашим колегама у другим градовима”, рекао је Љубојевић.
Једна од аутора је Николета Петровић рекла је да је “велика част и одговорност бити дио “вилинске приче”, јер то схвата озбиљно и као мисију да оживе књижевност”.
„Новинар сам по струци, а волим лијепу, писану ријеч, нарочито прозу. Све је кренуло неплански, а временом сам добила награде за текстове и приче, а потом се изродила једна прича која иде у наставцима. Првобитан назив је био “Она”, а временом је добијала и друге наслове, па се потом прича проширила на једну родовску заједницу у којој описујем њену браћу, ујаке, тетке и тд. Сматрам да никад не смијемо заборавити своје коријене, претке и одакле потичемо, а да све то преносимо на своје потомке”, рекла је Петровићева.
< Претходна | Сљедећа стр. > |
---|