Контакт подаци и радно вријемеFind

Наша адреса и основни подаци:

 

Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина

Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина


телефони:
централа +38755205603
директор +38755210721
факс +38755208117
матична служба +38755226540
рачуноводство +38755226541

Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035

 

Радно вријеме:

 

Од понедјељка до петка од 8 до 19 сати
Суботом од 9 до 13 сати

 

 

Контакт и радно вријеме
  • Региструј се
Serbian English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Почетна  //  О нама  //  Историјат библиотеке
Историјат библиотеке
ПДФ
Штампа
Ел. пошта

Основни подаци о установи

У правилима Друштва за народно просвећивање и чување народног здравља које је основано по завршетку Првог светског рата 1919. год. и које је претходило оснивању Библиотеке, истакнуто је да је „задатак Друштва просвјећивање града и села у најбољем смислу и рад на побољшању народног здравља подизањем материјалне, хигијенске културе и хигијенског просвјећивања".
Полазећи од становишта да је књига неопходан и незамењив фактор у културном уздизању, Друштво је одлучило да своју многострану делатност обогати новим видовима садржаја и на тај начин попуни осетну празнину у непостојању јавне библиотеке те оснива Централну књижницу са мрежом сеоских књижница.

Културно-просветни рад новоосноване Библиотеке био је веома разгранат. Он се огледао у обележавању значајних годишњица, организовању културних вечери, приказивању поучних филмова, одржавању аналфабетских течајева и предавања као и других видова делатности.
Од 1952. године Библиотека добија име Градска народна библиотека „Филип Вишњић".
Године 2007 26.новембра Народна библиотека „Филип Вишњић" је обележила 75 година постојања.
Законом је дефинисана као матична библиотека за подручје општина: Бијељина, Угљевик и Лопаре а у свом саставу има: две народне библиотеке, 25 школских, 2 факултетске и 2 универзитетске.
Савремене информационе технологије омогућиле су библиотеци електронско пословање те могућност бржег приступа информацијама и већу проходност у комуникацији са корисницима и другим библиотекама.
Програмима образовног, уметничког и информативног садржаја, Библиотека постиже велики успех у приближавању књиге читаоцима, откривању и неговању младих талената, укупном доприносу и афирмацији библиотечке делатности те подизању културног нивоа у својој средини.
Обимом и квалитетом културног деловања, Библиотека је заузела запажено место међу институцијама које се баве истом или сличном делатношћу.
Препознатљивост у културном деловању Библиотеке огледала се последњих година у великом броју књижевних сусрета и осмишљеном програму тих сусрета који су бијељинској и семберској читалачкој и интелектуалној публици пружили прилику да се информише о најзначајнијој издавачкој продукцији, да чује живу реч најзначајнијих књижевних стваралаца, историчара, филозофа и књижевних критичара. Успела је да створи велики круг пријатеља, поштовалаца и корисника.
Брига о читаоцима свих узраста са различитим потребама и интерасовањима а нарочито брига о најмлађим читаоцима у виду књижевних, језичких и других радионица, приближила је Библиотеку корисницима свих узраста, тако да је поред испуњавања основних функција делатности Библиотека успоставила много ширу и садржајнију делатност.

Оснивачи:

Године 1932, Библиотеку су основали ентузијасти различитих занимања: др Војислав Кецмановић лекар, др Јоаким Перендија ветеринар, Никола Мачкић професор и Михајло Богдановић студент.
Доктор Кецмановић је истакао да је рад Друштва отпочео много пре оснивања (1928.), и убрзо био усмерен на оснивање књижничне мреже у Бијељинском срезу. Израђен је Правилник Друштва и утврђена главна начела рада, а затим се приступило прикупљању књига. Један део књига купило је Друштво из својих средстава, а други део је добијен на поклон.
Председник је истакао предан рад књижничара Мачкића, који је целу годину већином сам радио на организацији Књижнице и тиме највише допринео да је ова установа тако брзо могла почети с радом.

Историјат назива Библиотеке:


Књижница Друштва за народно просвјећивање и чување народног здравља од 1932. до 1934.
Од 1934. Просвјетно друштво "Филип Вишњић"
Од 1952. Градска Народна библиотека "Филип Вишњић"
Од 1958. Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина
Име Филип Вишњић добила је по песнику и гуслару Филипу Вишњићу , хроничару Карађорђеве буне чији животни пут креће из родне Трнове преко Међаша у Семберији до смрти у Грку (Срем) по њему названом Вишњићево.

О историјату Библиотеке објављења је 1986. године Монографија у којој је садржан период рада од 1932-1986. године.Поводом 70 - годишњице Библиотеке 2002. године, објављена је Електронска монографија која садржи следеће:
70 година рада Народне библиотеке «Филип Вишњић» Бијељина,
Разгледница Бијељине,
Живот и дело Филипа Вишњића.

 

Почетна

О нама

Инфо

Најаве

Издања

Дешавања

Дигитална библиотека

 На врх