Наша адреса и основни подаци:
Јавна установа Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина
Трг краља Петра I Карађорђевића 5, 76300 Бијељина
Tелефони:
централа +387(55)205-603
директор +387(55)210-721
факс +387(55)208-117
одјељење завичајне збирке +387(55)226-540
рачуноводство +387(55)226-541
Мејл адресе:
direktor.junbfv@gmail.com
sekretarnbfv@gmail.com
zavicajnanbfv@gmail.com
racunovodstvonbfv@gmail.com
studentskanbfv@gmail.com
medjubibliotecka.pozajmica.nbfv@gmail.com
Основни суд Бијељина: Фи. 942/93, МБ:1783033, ЈИБ:4400384180003
Рачун за прикупљање јавних прихода, врста прихода 722591, буџетска организација 0818035
Радно вријеме:
Бијељина и околина кроз вијекове – Слободан Лукић
Проф. Лукић, који је био први доктор архитектонских наука у Босни и Херцеговини, оставио је значајан прилог историји урбанизације како подручја Бијељине, тако и два града у непосредној близини – Зворника и Брчког. Тежиште књиге су просторно-урбанистичка питања, али аутор акценат ставља и на друге факторе који су утицали на настанак и развој насеља – природне, економске, друштвено-политичке, као и вишевјековне миграције становништва. |
|
Врло мало светлости – Владан Матијевић
„Светлост, која је библијским тумачењем означила почетак стварања света, универзална је категорија и метафора. Асоцира на Бога, живот, вид и све што може стати у перцепцију људског ока. Али, одсуство светлости представља не само црнило и таму већ и слепило како ока, тако и свих животних вредности. У мом роману сви јунаци живе полуживоте, осујећени су, разочарани, а у њиховим животима има онолико светлости колико је довољно да обасја само део пута којим ходају или један сан који сањају. Говорећи прецизно, то је врло мало светлости.“- рекао је аутор о наслову свог дјела. |
|
Живот је пред тобом – Ромен Гари
Овоје књига која је прошла пробу времена! Роман двоструког добитника Гонкурове награде нас на њежан, али и суров и ироничан начин уводи у свијет малог Моме, бавећи се филозофијом живљења, односима међу различитим народима, љубављу, пријатељством, сиромаштвом, старошћу и надом, гледаним очима једног десетогодишњег дјечака. Главни јунак, мали Арапин Момо, свој “свјесни” живот започиње у прихватилишту код старе госпође Розе. То није обично прихватилиште јер се ту налазе само дјеца проститутки, а госпођа Роза, стара Јеврејка, се некада и сама бавила најстаријим занатом на свијету. Али без обзира на несрећне околности мали Момо нас са великим оптимизмом и објективношћу упознаје са својим пријатељима: госпођом Розом, старим продавцем ћилима, господином Ћамилом, дјецом из прихватилишта и осталим становницима не тако блиставог дијела Париза. На исти начин он прича о животу, срећи, Јеврејима, Арапима, Французима, црнцима... |
< Претходна | Сљедећа стр. > |
---|