Орхан Памук – МУЗЕЈ НЕВИНОСТИ

Само неколико месеци пошто је објављен у Турској, пред нашим читаоцима је, међу првима у свету, један од најобимнијих романа Орхана Памука. Више од сто педесет ликова у осамдесет и три поглавља на шест стотина страница гради свет Истанбула у времену од 1975. године до данашњих дана.

Памук у Музеју невиности отвара најразноврсније теме - од друштвених табуа до неодољиве модерности и слобода које су седамдесетих освајали и млади Истанбулци, од метафоричких музејских вредности до прегледа збирки најбизарнијих светских музеја, од заплета као на филму до приповести о свету савремене турске кинематографије.

Ипак, једна се тема издваја, и по њој се овај роман разликује од других Памукових романа – то је љубав.

Истанбул је, пак, као и увек кад је Памук у питању, незаобилазна велика позорница велике приче.

Улицама истанбулских четврти Нишанташ, Чукурџума,Таксим, Харбија, Бејоглу, често крстари још један јунак ове књиге – аутомобил шевролет из 1965, који својом рутом спаја ексклузивне клубове и мусаве барове, луксузне виле и сиротињске периферијске четврти, биоскопске баште којих данас више нема и места и сцене везане уз турски филм и глумце, пословне четврти и ћумезе старетинара чудака.

Но, овај роман је пре свега књига о везама међу људима, опсесијама, фетишима, емотивној зависности, сакупљању ствари и успомена, сећању и чежњи. У основи свега стоји фундаментално питање шта је љубав, заправо.

Главни лик, Кемал, припадник високог друштва – заљубљен је је у Фусун, младу девојку из другог друштвеног миљеа. У трагичном низу догађаја он опсесивно сакупља сваки предмет који она додирне. Из те несвакидашње опсесије јунака романа рађа се, у реалном времену, простору и животу, и идеја Орхана Памука да за роман изгради музеј. Тако је после девет година од куповине старе троспратне куће у истанбулском кварту Чукурџума 1999, истовремено завршено реновирање будућег музејског простора, али и књига под насловом Музеј невиности. Као што то роман чини на свој имагинарни начин, тако и тај музеј има намеру да на свој материјални начин сакупи и изложи предмете овог романа. Бесплатне улазнице су приложене!

Врло занимљив процес у ком се књига трансформише у предмете и обрнуто; књига у музеј и музеј у књигу.

Владислав Бајац

„Мој до сада најнежнији роман, који исказује највише пажње и поштовања према људима.“

Орхан Памук

Марио Варгас Љоса - ПАНТAЛЕОН И ПОСЕТИТЕЉКЕ

Служи Армији, служи

То ти је већма част

Служи Армији, служи

Војницима у сласт“

Капетану Панталеону Пантохи, који се никад није огрешио о дужност, додељен је специјалан задатак – да оснује тајну службу проститутки како би утолио незајажљиву глад војника по забитима Перуа, да не силују више сељанке. Но „да је ту ствар бар половично, фушерски организовао“! Под руководством ревносног Пантохе Служба посетитељки постаје најделотворнији орган оружаних снага.

У овом роману Варгас Љоса се на хумористичан начин бави темама које је дотад обрађивао с највећом озбиљношћу. На удару његове критике наћи ће се две недодирљиве институције – војска и црква. Изванредно духовито Варгас Љоса извргава руглу верски фанатизам, војничку ревност и лицемерје друштва, али посредно одаје пошту и свим жртвама које су, на овај или онај начин, „пале за слободу“.

Тони Морисон – МИЛОСРЂЕ

Од добитнице Нобелове и Пулицерове награде.

Осамдесетих година седамнаестог века трговина робљем још је била у повоју. Јакоб је англо-холандски трговац и авантуриста, с малим имањем на суровом северу. Стицајем околности, на његов посед стиже млада робиња Флоренс „с рукама робиње а стопалима португалске госпође“, која уме да чита и пише и могла би му бити од користи.

Сви становници Јакобовог имања оковани су својим судбинама: Лина, слушкиња домородачке америчке крви, чије су племе десетковале велике богиње; њихова госпођа Ребека, која је и сама била жртва верског жара у родној Енглеској; млада Туга, ћерка поморског капетана, која је провела превише година на мору да би била потпуно „нормална“; најзад, ту је и Флоренс, жељна мајчинске љубави. Опирући се свакодневици они покушавају да живе живот изван стега сопствене судбине.

Милосрђе нас води у прве дане периода црначког ропства у Америци. Сликајући различите верске обичаје и приказујући односе између мушкарца и жене оно нам говори о људима који никада нису саздали свет према својој мери, већ је свет обликовао њих. Иако је то роман о ропству он је првенствено потресна прича о мајци и кћери у једном насилном и неуређеном свету – свету где чин милосрђа, једнако као и све друго, има непредвидљиве последице.

„Препуно лепоте, ексцентричности, метежа, смеха, сензуалности, несебичне нежности… дело Тони Морисон је упечатљиво индивидуално.“

 Times Literary Supplement

„Милосрђе се не чита; читалац урања у заразну атмосферу језика и симболизма. Ова књига пружа једно оригинално виђење Америке у њеном почетном стању, када је слобода била ретка роба.“ USA Today

„Ово јесте роман о ропству, али о ропству у најуниверзалнијем значењу те речи, јер говори о границама које сви ми себи постављамо и о стегама које трпимо у туђим рукама.“

Los Angeles Times Book Review