Динко Туцаковић - Доктор Реј и ђаволи

По­сто­ји не­про­ве­ре­на при­ча да је зна­ме­ни­ти аме­рич­ки ре­ди­тељ, Ни­ко­лас Реј, сво­је­вре­ме­но ви­део Ти­та. По­зна­то је да је нај­ве­ћи син на­ших на­ро­да и на­род­но­сти во­лео фил­ма­џи­је (на­ро­чи­то глу­ми­це), па у том сми­слу при­ча ни­је са­свим не­у­те­ме­ље­на, упр­кос ду­гом је­зи­ку, ве­о­ма не­згод­ној на­ра­ви и још не­згод­ни­јим на­ви­ка­ма култ­ног ре­жи­се­ра. Би­ло ка­ко би­ло, Ни­ко­лас Реј се об­рео у ро­ма­ну и фил­му Дин­ка Ту­ца­ко­ви­ћа Док­тор Реј и ђа­во­ли. Елем, на­кон што је га са­ва­тао – по јед­ни­ма у Те­хе­ра­ну, по Дин­ку у Па­ри­зу – Рат­ко Дра­же­вић, бе­о­град­ски уд­баш, ле­ген­дар­ни шва­лер и си­ва еми­нен­ци­ја YУ фил­ма – до­во­ди ус­тон­ди­ра­ног Ре­ја у Бе­о­град, да­је му „пор­ше“, хр­пу па­ра, со­бу у Мо­скви и ћи­ри­лич­ну пи­са­ћу ма­ши­ну, а за­уз­врат тра­жи са­мо сце­на­рио ко­ји ће со­ци­ја­ли­стич­кој Ју­го­сла­ви­ји до­не­ти – Оска­ра. Ето, це­ње­ни пу­бли­ку­ме, ка­ко се у то до­ба ви­со­ко пу­ца­ло. Ни­ко­лас Реј ка­кав је био, бог да му ду­шу про­сти, до­ла­зи на иде­ју да сни­ми мра­чан и не­ко­мер­ци­ја­лан филм по ро­ма­ну Ди­ла­на То­ма­са и ни­по­што не же­ли да ту ствар за­ме­ни ре­жи­ра­њем спек­та­кла Мар­ко По­ло, на че­му Оска­ра жељ­ни Рат­ко оно­ли­ко ин­си­сти­ра. Ре­јо­ва и Рат­ко­ва ти­ква, ра­зу­мљи­во, убр­зо пу­цају. Чи­ча ми­ча и го­то­ва при­ча.

Али у Ту­ца­ко­ви­ће­вом ро­ма­ну и фил­му ипак ни­је све та­ко јед­но­став­но. Ис­пре­да­ју­ћи при­чу о свом оми­ље­ном ауто­ру, Ту­ца­ко­вић исто­вре­ме­но при­ча и при­чу о на­ма од, та­ко­ре­ћи пре­кју­че. И зна­те шта? Пре­кју­че је би­ло мно­го бо­ље од да­нас. Још јед­на ствар, Рат­ко Дра­же­вић ни­је као ови да­на­шњи ли­це­ме­ри пра­вио пи­та­ње око ма­ло хе­ро­и­на ако „бе­ло“ мо­же до­при­не­ти оства­ре­њу ње­го­вог сна – ста­туе Оска­ра у ви­три­ни Јо­си­па Бро­за Ти­та. Ко­нач­но, ме­ха­ни­зам по­мо­ћу ко­га је Рат­ко пра­вио фил­мо­ве вр­ло се ма­ло раз­ли­ку­је од ме­ха­ни­зма ко­јим да­на­шњи дра­же­ви­ћи вла­да­ју др­жа­вом: штап, ка­нап, им­про­ви­за­ци­ја и во­лун­та­ри­зам. Са­мо што ови по­то­њи не­ма­ју ни Ре­ја, ка­мо­ли сце­на­рио.

 Све­ти­слав Ба­са­ра,
ДА­НАС, од­ло­мак из ко­лум­не

Марек Халтер – Марија из Назарета

Древни свет виђен очима младе Јеврејке, Марије из Назарета. Постоји ли иједна особа на свету која не зна име Маријино, име Исусове мајке? Ипак, оно што нам Јеванђеља говоре о овој жени може се сажети у неколико крњих и загонетних редака. Интригантном интерпретацијом Маријиног живота, заснованом на детаљном проучавању историје и Библије, Марек спаја миленијуме и различите вере и културе.

Усред немира и политичких превирања у Палестини у доба Ирода Великог, Марија ће се побунити против неправде и постати заговорница ослобођења мирним путем. Попут великих библијских хероина пре ње, и она је жена пуна храбрости и вере, интелигентна и образована, спремна да се бори за своју срећу и срећу својих ближњих. Овај јединствен и дирљив портрет Марије из Назарета биће непресушна инспирација свим женама које жуде за миром и слободом.

Фурнивал Кејт - Руска конкубина

Јунхов, Кина, 1928. године

Бјежећи пред вихором црвене револуције, прелијепа пијанистица Валентина Иванова и њезина кћи Лидија напуштају Русију и уточиште проналазе у Кини. Године проведене на рубу егзистенције на Валентини остављају трага, али Лидија се из плахе дјевојчице претвара у дивљу црвенокосу дјевојку одлучну да преживи. С ове или оне стране закона.

Кад у мрачним уличицама старог Јунхова покуша продати украдени сат, Лидију од сигурне смрти спашава млади кинески комунист Чанг Ан Ло, чиме на себе навлачи бијес злогласне кинеске тријаде – Црних змија. Од тада, за Чанга и Дјевојку - Лисицу све је бијег и борба. Боја коже, предрасуде, крута колонијална правила, кинески трговци опијума и војници Куоминтанга, чини се да је све против њих, а љубав их обоје чини само рањивијима.

Но кинеска пословица каже: кад некога спасиш из воде, дужан си бринути се за њега цијели живот. И Лидија и Чанг Ан Ло по том ће правилу живјети, свему успркос.

Руска конкубина је роман о љубави и губитку, тајнама и лажима, опасностима и кушњама – роман којим је Кејт Фурнивал освојила читатеље диљем свијета.